U vreme kada je Arena bila tek neugašena iskra, Knez je okupio ratnike koji nisu tražili lak put, već mesto gde se čast meri delima. Nije zidao Legiju kamenom, već poverenjem, redom i obećanjem da nijedan saborac neće ostati sam pred kapijama. Njegova odluka je poslednja, ali njegova vrata ostaju otvorena svakome ko dolazi poštenog srca. Zato se njegovo ime ne izgovara samo kao ime vlasnika, već kao ime čoveka koji je od mnoštva napravio bratstvo.

Dok se čelik sudarao i glasovi dizali, Lionne je umela da pronađe mirnu reč koja vraća red među ratnike. U Legiji je postala oslonac koji vidi i ono što se ne kaže, čuvar odluka i saveznik svakome ko zajednicu stavlja ispred sebe. Njena snaga nije u buci, već u postojanosti; kada drugi posumnjaju, ona ostaje. Zato stari zapisi kažu da tvrđava ima zidove, ali da joj Lionne daje dušu.

Ljubee je među prvima naučio da se red ne čuva samo kaznom, već pravednošću. Njegovo oko prati kapije, ali njegova procena uvek traži istinu pre presude. Mlađim članovima pokazuje put, iskusnima čuva leđa, a onima koji remete mir jasno stavlja do znanja da Legija nije mesto bez zakona. Kažu da se prava straža ne primećuje dok sve funkcioniše — i upravo zato je njegovo prisustvo jedan od stubova Arene.

Stevura ne podiže glas da bi ga čuli; dovoljan je njegov mir da ratnici znaju da je odluka promišljena. U najtežim trenucima ostaje hladne glave, razdvaja sujetu od istine i bira ono što čuva zajednicu. Njegova najveća pobeda nisu brojne rasprave koje je završio, već poverenje koje je stekao kod onih koje vodi. U starim hronikama njegovo ime stoji uz reči: odan, staložen i uvek spreman da stane između Legije i nereda.